Најбоље комбинације на рулету не постоје, пошто свака стандардна опклада на европском рулету без посебних правила за нулу има предност куће од два и седам десетих процента. Збир више опклада има исту предност као свака појединачно. У примеру са два туцета просечан губитак износи два жетона на тридесет седам окретаја, колико и код сваке друге расподеле истог износа. Код америчког рулета са дуплом нулом предност расте на 5,26 одсто. Комбинација мења распоред исплата, а не њихову просечну вредност.
Комбинација која покрива скоро цео сто изгледа сигурно, али нула остаје ван свих спољних опклада, док сваки непокривен број носи цео улог. Кад се покрије тридесет бројева, погодак доноси мало, а промашај односи све жетоне одједном. Комбинације бројева не узимају у обзир ни раније окретаје: точак нема памћење, па број који дуго није пао нема већу шансу. Границе стола одређују и највећи улог по пољу, зато комбинација не може да се шири без краја.
Што комбинација покрива више бројева, то чешће погађа, а добитак по окретају је мањи. Два туцета са по једним жетоном покривају двадесет четири броја од тридесет седам. Када падне број из једног од њих, тај туцет доноси два према један, док други жетон пропада, па чист добитак износи један жетон. Кад изађе број из трећег туцета или падне нула, губе се оба жетона. Комбинација тако доноси честе мале добитке и ређе, али двоструке губитке.